• image
  • image
  • image
  • image
  • novi sajt

Primaj novosti

Korisni linkovi

www.infokop.rs

 

Home Korisne informacije radnicki

12400_100170400023011_100000901530220_1129_6627449_n

Na_severnom_vrhu

 

ПД ''Раднички'' основано је 1949. године, као један од клубова Спортског друштва ''Раднички'' у Београду. У бројчаном смислу, никад није био масовно друштво, па је, како у ком раздобљу, бројао од 50 до 200 чланова, али је увек уживао изузетно поштовање у планинарској организацији као језгро алпиниста и горских спасилаца. У том смислу, историја клуба тесно је повезана са историјом АОБ-а, који је и осниван у нашим просторијама, и махом од чланова ПД "Раднички".

Планинарска историја "Радничког" је веома богата. Алпинисти ''Радничког'' извршили су низ првенствених успона, међу којима посебно место заузимају првенствени успони на Проклетијама и Комовима у зимским и летњим условима 1952, 1956, 1957, 1961, 1962 године и откриће, испитивање и обрада гребена, врхова и стена Каранфила и Везирове Браде у црногорском делу Проклетија, у долинама Грбаје и Ропојане. Један од најзначајнијих успона је Котловска смер у Каранфилима, у масиву Проклетија, испењана још 1957. године.

Међу планинарима "Радничког" су се посебно истицали Живојин Градишар, Бранко Бата Митрашиновић, Дарко Ви-дановић, Бранко Котлајић, Звонимир Блажина, Иван Стоја-новић, Милорад Мирковић, Велибор Станишић, Добривој Гаћеша, Миодраг Божиновић, Радољуб Јевтић - Цике, Добрица Лазић - Баћа, Душан Мочилник, Милан Матић, Радмила Панић, Милутин Родић, Стојан Димитријевић, Никола Маљмо... Крајем 20. века, урађено је више пречења гребена Љуљашевића Каранфила, уз успон на Облу Главу (Звонимир Блажина и Бранислав Савић) 1983. године. Затим, прелаз ''зимске огрлице'' Каранфила (успон кроз Крошњу на Северни Врх, гребенско пречење преко Средњег на Јужни Врх и силазак преко Котлова - Ненад Галић, Милан Љубојевић и Бранко Петровић), 1993/94. године. 25. марта 2003. године, наши планинари: Раде Павловић, Лазар Дојчиновић, Љубомир Загорац и Александар Лукић, извршили су првенствени зимски успон на Колац, највиши врх Црне Горе (на Проклетијама, 2530 мнв). Група планинара на челу са Радетом Павловићем извела је до сад најмасовнији зимски успон на Очњак а на врх су изашла 2 планинара.

У међународне алпинистичке подвиге спада свакако савла-давање нејтежег смера у Доломитима - смера Comici - Dimai у северној стени Cima Grande di Lavaredo (3003 м) 1955. године од стране Звонка Блажине и његовог аустријског партнера. Звонко Блажина и Војислав Попадић извршили су у тешким условима пречење гребена Матерхорна (4505 м) Успон преко Лион гребена, а силазак Хернил гребеном 1956. године. Први успон планинара Србије на Мон Блан извршио је Иван Стојановић са страним партнером 1960. године уз успон на тешко приступачни Dan di Jean (4014 м). 1965. године навеза Звонко Блажина и Душан Мочилник - Кели извршила је прво гребенско пречење Мон Блана са освајањем више врхове преко 4000 м. Исте године, ово пречење је у друштву фра-нцуског партнера поновио Иван Стојановић. Наши алпинисти Милан Љубојевић и Стеван Цупаћ били су чланови експедиције АОБ-а на највиши врх северних Анда - Уаскаран (6768 м) у Перу-у 1995. године. Можда круну досадашњих алпинистичких по-двига представља учешће навезе Звонко Блажина - Живојин Градишар у Југословенској експедицији на Кавказ 1964. године, када је после тродневног успона ''траверзом мајстора'' на Елбрус (5640 м), Пик Кавказ, Бжедух и Пик Слободне Шпаније, извршено и петодневно гребенско пречење Ужбе са њена два врха Северним (4695 м) и Јужним (4710 м) и кроз јужну стену високу преко 2000 м. 2003.године, oд 20.07. до 10.08. наши планинари су извршили успон на Монблан и Матерхорн, уз успоне на Гросглокнер, Гросвенедигер и Гран Парадизо. На Монблан су се попели свих 7 наших чланова: Невена Михајловић, Милош Стојановић, Драган Павловић, Александар Пачевски, Никола Ђурић, Љубомир Загорац и Александар Лукић. Потом, на Матерхорн излазе Александар Лукић, Љубомир Загорац и Никола Ђурић.

Морамо да поменемо да је Др Иван Стојановић био је у више мандата председник Комисије Горске службе спасавања при ПСС, а Звонимир Блажина први алпинистички инструктор савезног ранга за алпинизам и ГСС и први председник нашег планинарског друштва.

Најзад, наше ПД, слободно можемо рећи, предњачи и у издавачкој делатности. Прошле године је настављено излажење ''Билтена'' који обухвата актуелне теме везане за чланове, организацију и акције друштва. Затим, издали смо планинарски водич "ГРБАЈА", аутора Бранка Котлајића и Радоње Шекуларца. Књига је формата А5, има преко 100 страна и око 50 фотографија , са гребенском картом Грбајских Проклетија, као и панорамском фотографијом Проклетија са означеним врховима. Бранислав Церовић, дугогодишњи члан ''Радничког'', био је коаутор првог водича по Дурмитору, 1938 године, а 1979. године, приредио је друго издање, као и специјалну карту Дурмитора у размери 1:25000.

 

http://www.pd-radnicki.rs/